Margaret Tačer | Foto: Wikipedia

Premijer Velike Britanije Dejvid Kameron rekao je da Engleska izgubila velikog vođu, veliku premijerku i veliku Britanku.

Margaret Tačer je bila premijer Velike Britanije od 1979. do 1990. i bila je prva žena na toj poziciji. Za vreme njene vladavine Britanije je doživela snažan ekonomski razvoj, posebno tokom 80-tih godina prošloga veka kada je u isto vreme predsednik SAD bio Ronald Regan.

Njena deca su saopštila je da je Margaret Tačer umrla danas mirno u snu posle moždanog udara. Umrla je u 88. godini.

Margaret Tačer je po zanimanju bila advokat i hemičar.

1974. postala je prva žena lider Konzevatvine partije a potom i prva premijerka Velike Britanije.

Ostaće zabeležena kao jedna od najkontroverznijih političarki 20. veka, sa podjednakim brojem onih koji je idealizuju i onih koji je osporavaju.

Njena politika se zasnivala na deregulaciju u ekonomskom sektoru, privatizaciji javnih preduzeća i smanjenju moći i uticaja sindikata. Poznata je kao političar koji je uspeo ono što mnogi pre nje nisu, da slomi rudarske sindikate u Britaniji, koji ni decenije posle njene vladavine nisu uspeli da se oporave.

Za nju je privreda bila veoma važna, a kako bi je sačuvala, bila je spremna na sve. Pokazala je šta znači čelična volja i kada je zbog masovnog zatvaranja rudnika došlo do velikog štrajka rudara. Ni ovo je nije iznenadilo pošto je policija bila spremna da uguši štrajk što je i uradila.

Margaret Tačer je bila odlučna političarka, nepokolebljiva i čvrsta u stavovima koje je zastupala i branila zbog čega je bila i prozvana "Čelična lejdi". Vodila je i jedan rat - Foklandski 1982. godine tokom kojeg je Britanija odbranila svoja ostrva u Atlantskom okeanu od Argentine.

Njena vladavina završena je posle jedanaest godina kada je smenjena sa čela partije jer je izgubila podršku. Razlog za to bilo je lobiranje evropskih zemalja pošto im je smetalo njeno protivljenje stvaranju Evropske unije. Povukla se dostojanstveno i veoma retko prisustvovala javnim manifestacijama. Živela je povučeno sa suprugom sve do njegove smrti 2003. godine.

Film Čelična dama (engl. „The Iron Lady“) je američka biografska drama iz 2011. Film prikazuje period života britanske premijerke Margaret Tačer za vreme Foklandskog rata, društvena i politička previranja u Engleskoj, ali i emotivne probleme jedne od najmoćnijih žena u Evropi.

Beskompromisna politika Margaret Tačer

Margaret je svoju karijeru gradila na jasnim principima i vrednostima od kojih nije odstupala ni onda kad joj je popularnost bila na minimumu, kad su je omalovažavali i vređali svi politički konkurenti, uključujući i dobar dio establišmenta same Konzervativne partije na čijem je čelu bila. Njen program sa kojim se kandidovala za predsednicu konzervativaca bio je veoma jasan: vratiti izvornu politiku torijevcima.

Osnov je bio jasan: ljudi nisu jednaki, nikad nisu bili i neće biti, različiti su i to je božanska blagodet. Od svoje politike nije odustala čak ni onda kad je stanje u Britaniji postalo gore od krize koju je nasledila od laburista. Ipak, ma koliko to neumesno zvučalo, najviše zasluga za gotovo bezuslovnu podršku tokom većeg dela svog mandata Tačerova je dobila zahvaljujući ratnom sukobu i pokušaju atentata. Sukob je izbio 1982. kada je vojna hunta koja tog momenta vlada Argentinom izdala naredbu da armija zauzme Folklandska ostrva.

Premijerka Tačer odlučila je da stupi u rat za grupu ostrva hiljadama kilometara udaljenih od Britanije i pored američkog pritiska i insistiranja na mirovnim pregovorima. Ujedinjeno Kraljevstvo dobilo je ovaj rat, vratilo suverenitet nad Folklandima, a Margaret je u narodu stekla apsolutnu popularnost i odrešene ruke da nimalo lake reforme sprovede u delo. Ključna bitka u njenoj političkoj karijeri dobijena je, a gospođa Tačer u potpunosti je opravdala nadimak Čelična lejdi.

Shvatajući značaj vojne sile, Tačerova je govorila kako je svet bez nuklearnog oružja nestabilan i veoma opasan za sve.

Drugi ne mnogo manje značajan događaj desio se u oktobru 1984. kada je Megi uz mnogo sreće preživela atentat koji je organizovala IRA (Irska Republikanska Armija). Ni ovoga puta Čelična lejdi nije ustuknula, iako je eksplozija bombe odnela 5 života, već je sledećeg dana, ne odustajući od ranije planiranog programa održala govor.

Bila je velika protivnica stvaranja centralističke Evropske unije smatrajući kako treba sačuvati postojeću Evropsku ekonomsku zajednicu. Ostaće upamćeno i njeno razmišljanje da je Evropa kreirana na istoriji, a Amerika na filozofiji.