Šaron, koji bi sledećeg meseca napunoo 86 godina, bio je u komi osam godina.
Njegova porodica je bila kraj njega u poslednjim trenucima. Sinovi Šarona Gilad i Umri smenjivali su se kraj njegove popstenje od 1. januara.

Šaron je bio u komi od januara 2006. godine kada je pretrpeo moždani udar.
Nekoliko meseci pre nego što se razboleo Šaron je povukao izraelsku vojsku i evakuisao jevrejske naseljenike iz pojas Gaze u leto 2005. godine.

Bio je to šokontan preobražaj za lidera koji je dugo zagovorao naseljavanje okupiranih teritorija.

Osim po političkoj karijeri Izraelci će ga pamtiti i kao velikog vojnog vodju, koji se borio u četiri izrelska rata.

U ratovima 1967. i 1973. godine divizije koje je predvodio imale su ključnu ulogu u izraelskim uspesima. Palestinci, medjutim pamte da je označen delimično odgovornim za masakr stotine njihovih sunarodnika u izbegličkom logorima Sabra i Šatila u Libanu od strane libanske hrišćanske milicije 1983.godine.

Osamnaest godina kasnije izabran je za premijera, obećavši da će postići "bezbednost i istinski mir", podseća Bi- Bi-Si.

U početku je predvodio gušenje drugog palestinskog ustanka, intifade, u kome je poginulo više od 3.000 Palestinaca i 1.000 Izraelaca.

Kao premijer najpre je takodje promovisao izgradnju jevrejskih naselja na okupiranim palestinskim teritorijama, a podstakao je i izgradnju kontroverzne barijere prema Zapadnoj obali, nakon talasa smrtonosnih napada palestinskih ekstremista, kako bi ih sprečio da udju u Izrael.

Medjutim 2005. uprkos oštrom protivljenju u Izraelu naredio je pomenuto povlačenje.

Ubrzo je napustio konzervativni Likud i osnovao centrističku Kadimu. Bio je na vrhuncu političke moći i na putu da ponovo postane premijer kada je pretrpeo moždani udar i pao u komu iz koje se nikada nije povratio.