Petnaestogodišnji dečak je sada jedini član odeljenja broj 9 Državne vojne škole u Pešavaru nakon terorističkog pokolja u kome su ubijeni svi njegovi drugari iz razreda.

There is no class 9 in APS anymore. All students were killed in the #PeshawarAttack. Dawood, 15, is the only survivor pic.twitter.com/Kb2RUcjTcJ

— Javeria (@JaveriaShakil) December 17, 2014

Davudov stariji brat, Sufjan Ibrahim potvrdio je ovu neverovatnu igru sudbine pakistanskom listu Ekspres Tribjun.

"To je bila sudbina, niko iz njegovog razreda nije preživeo, svi do jednog su pobijeni."

Pretpostavlja se da je njegov razred pobio jedan napadač aktivirajući eksplozivnu napravu.

Ovaj petnaestogodišnjak ceo jučerašnji dan proveo je po sahranama, a da ironija bude veća, prethodni dan bio je na jednom venčanju.

"U trenutku napada bio sam sa nastavnikom prve pomoći u glavnom holu gde mi je pokazivao neku vežbu. Tada sam začuo zvuk pucnjave koji je postajao sve bliži. Učitelji i instruktori su nam rekli da se smirimo ali zvuk je postajao sve bliži i jasniji. Sledećeg trenutka, prozori i vrata su se raspršili. Ta situacija je izazvala paniku među stotinak ljudi koji su se nalazili u holu. učenici su plakali i jecali.

Mogli smo da se sakrijemo samo iza klupa i stolica. Skočio sam iza jedne klupe i legao na zemlju. Onda su ušli u učionicu i počeli da seju metke. Video sam kako moj instruktor prve pomoći pada na zemlju, mnogi moji drugari su pogođeni u glave, grudi, ruke noge i padali su na moje oči. delovi njihovih tela leteli su oko mene kao komadići vate. Vrela krv mog drugara i parčići mesa svih ostalih zapljusnuli su mi lice. Bilo je jezivo.

Nisu prestajali da pucaju najmanje deset minuta, a onda su prestali. Napravili su pauzu od maksimum jednog minuta. A onda su ponovo počeli da pucaju u one koje su se pomerali ili plakali. Tada sam primetio da sam pogođen dva puta u ruku.

Hteo sam da zaplačem iz sveg glasa, ali sam stisnuo zube i nisam zaplakao, zato što bi to značilo momentalnu smrt. "

Elsan kaže da su ga na kraju drame spasili pakistanski vojnici, pošto je ubeđen da napadači nisu imali nameru da ikoga ostave u životu. Petnaest minuta nakon upada talibana, čuo je pucnjavu spolja i pomislio kako su vojnici stigli do škole i shvatio je da su ti pucnji skrenuli pažnju teroristima, koji su istrčali iz učionice. Ipak nije se pomerao niti je zaplakao narednih deset minuta sve dok vojnici nisu ušli i spasili ga.