– Automobil se kretao velikom brzinom po klizavom putu. Padala je kiša i put je bio pokriven prašinom koju je izbacivala obližnja termoelektrana. Automobil je pre nezgode obišao kombi i onda, iz nepoznatih razloga izgubio pravac, udario u stub-branik koji ga je ponovo vratio na kolovoz, potom udario u drugi stub-branik i potom sleteo sa puta. Uprkos velikom nagibu auto se nije prevrnuo, već je svom snagom udario u drvo jasena – prepričava kako se nesreća dogodila za Dnevno.rs Ivan Morić, predsednik Komisije za informisanje SUBNOR-a Beograd.

Na lice mesta je najpre stigao kombi, upravo onaj koji su obišli pre nezgode. Tako su prvu pomoć unesrećenima pružili vozač iz Bijelog Polja Kemal Muzarević i njegov suvozač Budislav Radović.

Automobil je bio teško oštećen i prisutni nisu mogli odmah da otvore vrata koja su bila zaglavljena. Kada je na lice mesta došao milicioner Radoslav Šovljanski odmah je na mestu suvozača prepoznao Krcuna.

Funkcioner je, prema zvaničnoj priči, u tom trenutku još uvek bio živ. Smešten je u policijsko vozilo Zastava 600 – prvog Fiću, i krenuo ka Lazarevačkoj bolnici. U toku puta, Krcun je preminuo.

Tito nije prisustvovao sahrani

U automobilu su se pored Krcuna i vozača nalazile još tri osobe. Poginuo je i Svetolik Lazarević, a nekoliko dana kasnije preminuo je i vozač Milorad Lomić. Olga Živković i Ljubo Mijatović su bili ozbiljno povređeni.

Tela poginulih - Krcuna i Laze su istog dana preneta u Beograd i izložena u Saveznoj skupštini, gde su im građani odavali počast u mimohodu. Proglašena je dvodnevna žalost.

Slobodan Penezić Krcun i Svetolik Lazarević sahranjeni su 8. novembra u Aleji narodnih heroja na Novom groblju.

Priče o zaveri i nameštenom ubistvu, a ne nesrećnom slučaju krenule su skoro odmah. Bile su podgrejane i činjenicom da Tito nije prisustvovao sahrani. Nije poznato gde je bio 6. novembra, ali je 7. na Brdu kod Kranja primio američkog glumca Kirka Daglasa.

– Iako postoje mnoge priče da je Krcun ubijen, ja ne sumnjam u zvaničnu verziju pogibije. Mnogo je dokaza da je to ipak bio tragičan slučaj, a i taj deo Ibarske magistrale je poznat po velikom broju saobraćajnih nezgoda. Prema pričama mnogih savremenika Tito i Krcun nisu bili u "velikoj ljubavi", ali to je nedovoljan razlog da bude ubijen. Krcun je bio brz i energičan čovek i završio je tragično. Mada ostaje činjenica da mnogi istorijski događaji koji su se dogodili ubrzo posle njegove smrti, a pre svega Brionski plenim i smena Aleksandra Rankovića, 1966. godine ne bih izgledali isto da je on ostao živ – naglašava Ivan Morić.