MARINA ANDREJIĆ (44) PROGOVORILA O ZLOČINU ZA KOJI JE OPTUŽIVANA (2. DEO)
Proklinjem sebe što sam sina poslala po pomoć!
Marina Andrejić (44) iz sela Majilovac kod Požarevca dva puta je osuđena na 20 godina zatvora zbog sumnje da je 22. jula 2010. ubila sina Đorđa (13).
Marina Andrejić
Apelacioni sud oslobodio je u julu 2014. svih optužbi zbog nedostatka dokaza, a ona ekskluzivno za „Alo!“ otkriva užasne detalje iz svog života i događaje koji su doveli do strašne, do danas nerazjašnjene tragedije…
Provela dve godine u pritvoru
Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je u julu 2014. oslobodio Marinu Andrejić optužbi da je ubila sina Đorđa (13) 22. jula 2010. godine u ataru sela i ukinuo joj pritvor u kojem je provela gotovo dve godine. Nakon održanog glavnog pretresa, Apelacioni sud je našao da nema dokaza da je Andrejevićeva izvršila krivično delo teškog ubistva za koje je bila optužena i preinačio prvostepenu presudu kojom je bila osuđena na 20 godina zatvora. Ona je u decembru 2011. po drugi put osuđena pred Višim sudom u Požarevcu na 20 godina zatvora zbog ubistva sina, pošto je prvu presudu Apelacioni sud ukinuo kako bi se precizno utvrdilo na koji je način dete ubijeno. Apelacioni sud je potom u aprilu 2012. odlučio da otvori pretres i izvede neophodne dokaze.
Kako kaže, ni u najgorim snovima nije mogla da sanja šta će se dalje desiti. Bezbrižni odlazak sa sinom u baštu postao je agonija...
- Neko vreme smo išli pravim putem, ali smo ubrzo zalutali. Zbog svega što sam u životu preživela, postala sam rasejana, u nekim momentima ne znam gde idem i šta radim. Nisam bila svesna i zbog toga smo se izgubili - priseća se ova žena najgoreg dana u svom životu.
- Tražeći pravi put, išli smo kroz mokru livadu... Okliznula mi se leva noga, pala sam i motika mi je posekla venu na desnom stopalu. Mnogo sam krvarila, krpa kojom sam vezala nogu nije mogla da zaustavi krv. Đole me je pitao: „Mama, je l‘ ti mnogo ide krv?“, rekla sam mu: „Da“, i da moramo što pre da stignemo do kuće. Izula sam papuče, skupila svu snagu koju sam imala i nastavila sa svojim detetom. Nisam ga ostavila samog i nisam ga poslala od mene...
Počeo je da pada prvi mrak, a Đorđe i Marina nisu uspevali da nađu put do kuće. Ona je postajala sve slabija i, kako tvrdi, nije imala snage da nastavi...
- Zbog bolova i krvarenja je počela da me hvata mučnina i nesvestica, ali sam se nekako vukla. Đorđe je imao svoj telefon i pitala sam ga zašto ga nije poneo da bismo mogli da pozovemo neku pomoć, a on mi je rekao: „Mama, zaboravio sam ga, ostao mi je na trosedu“. Držali smo se jednog puta misleći da ćemo izaći u selo, ali nikako nismo videli izlaz. Nastupila je panika, haos u glavi, padao je mrak, nas kod kuće nema - nastavlja Marina.
- Bila sam slaba sam i sela sam na travu, a moj sin je seo pored mene. Pošto nisam mogla dalje, rekla sam Đoletu da krene malo od mene i da vidi da li ima neki izlaz kroz bagremar ili neko od ljudi ko može da nam pomogne. Jedini cilj mi je bio da pomognemo jedno drugom. Sve vreme dok se udaljavao od mene, dozivala sam ga, a on mi je odgovarao. Rekao mi je: „Mama, ovde ima dva puta“. Na to sam mu rekla da se vrati, ali posle toga nije bilo ni njegovog glasa, ni njega - kroz suze priča Marina.
Ona tvrdi da je celu noć provela povređena u šumi, da je dozivala sina, ali da nije bila u stanju da krene da ga potraži.
- Noć sam provela ležeći na travi. Zvala sam Đorđa celu noć, ali nije mi se javio. Proklinjem motiku, dan kada sam krenula sa njim u baštu i trenutak kada sam ga poslala da potraži put. Ujutru je krvarenje prestalo, ali i dalje nisam mogla sa hodam. Tri dana sam provela pokušavajući da se dovučem do kuće i nekako sam uspela - uznemirano se priseća ova žena.
A zašto je prvo priznala ubistvo svog sina možete pročitati OVDE.
Đorđe Andrejić
Lovci pronašli lobanju dečaka
Đorđe je nestao 22. jula 2010, kada je sa majkom otišao na njivu van sela. Marina, koja od početka negira da je ubila dete, kući se vratila dva dana kasnije, ali bez sina, nakon čega je uhapšena. Više od 500 ljudi danima je tragalo za dečakom, ali on nije pronađen. Lovci su 7. novembra 2011. pronašli lobanju, a taj teren pretraživan je i u narednih nekoliko dana kako bi se pronašli i ostali delovi dečakovog tela. DNK analizom lobanje koju je izvršio Biološki fakultet iz Beograda utvrđeno je da je pripadala nestalom dečaku.
-
stevan Vreme: 16.04.2014 10:44h
zasto ova cedomorka nije isla na poligraf i cime je ona to zasluzila da toliko pisete o njoj.
-
Posmatrac Vreme: 16.04.2014 12:23h
Koliko puta citam ovaj tekst I nikako mi nije jasno kako netko tko zivi u tom kraju I zasadio bastu tu gde jeste a nije mogao naci put do te iste ? Pa nisu to Vijetnamske presume? Zivela sam nekda u svom zavicaju I znala sam svaki kamen I svaki pedalj zemlje u veoma velikom radijusu oko kuce a kamoli put do tamo neke baste u kojoj je krompir,luk i salata.Meni zaista nije jaso i ima li netko iz tog kraja da to objasni nama obicnim laicima ?
-
krneki Vreme: 16.04.2014 13:00h
meni je ova priča kao slaba bajka. Imaju baštu, da ne znaju kako do tamo stiči?, tri dana joj trebalo, da se vrati (niko ju nije tražio 3 dana?!)…. možda je istina samo, da nije bila svesna i da nikad neče sebi oprostiti, što je sa sobom povela sina, ko zna?
-
Bojan Vreme: 16.04.2014 13:32h
Užasno je ovo što se desilo, dečaka više nema i pitaj Boga kako je završio ... Bez namere da osuđujem, ali kad čitam ovu priču, prosto je neverovatno da se neko izgubi na putu do svoje bašte. Pa nije to džungla Amazonije, ako je bašta nije 20 km od kuće i negde u prašumi. Izgubila se majka, izgubilo se i dete ?!? Nakon što je otišao, ona je tri dana sedela u šumi sa krvarenjem od kojega je dobijala nesvestice, a onda tri dana preživela. Da li ih je neko tražio, prijavio nestanak .... Ne znam, ali mi ova priča uopšte ne deluje uverljivo. Ne sudim, samo zaključujem. To što nema dokaza, druga je priča ....
-
pedja Vreme: 16.04.2014 14:11h
Pa bre ova zena treba da se stavi pod starateljstvo, ako je na terenu gde svakodnevno prolazi uspela da se izgubi i da tri dana ne moze da nadje put. Pa od toliko obilnog krvarenja bi iskrvarila do ujutru.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |