Najduži sastanak u EU završen je dogovorom, javljaju svetski mediji i dodaju da je postignut kompromis sa Grčkom, te da ona ostaje u evrozoni.

Srećnu vest prvi je preneo belgijski premijer Šarl Mišel, i to putem Tvitera.

Agreement

— Charles Michel (@CharlesMichel) July 13, 2015

- Grčka je obezbedila restrukturiranja duga, srednjoročno finansiranje paketom vrednim 35 milijardi evra u dogovoru sa svojim poveriocima i ostanak Grčke u zoni evra - izjavio je danas u Briselu grčki premijer Alekis Cipras.

On je rekao da dogovor koji je tokom noći postignut tokom samita evrozone Grčkoj može da donese nove investicije, da joj pomogne da se izvuče iz recesije i izbegne kolaps bankarskog sistema, javio je Rojters.

Dogovor je težak, rekao je grčki premijer, ali i dodao da je Grčka uspela da zaustavi finansijsko "gušenje" i kolaps bankarskog sistema.
 

- U ovoj teškoj borbi, uspeli smo da pobedimo, da restrukturiramo dug - rekao je Cipras.

Predsednik Saveta Evropske unije Donald Tusk izjavio je danas da su lideri evrozone postigli jednoglasni dogovor da ponude Grčkoj treći predlog za spasavanje privrede i da Atinu zadrže u zoni evro, posle 17 sati maratonskih razgovora.

- Evro samit je jednoglasno postigao dogovor. Sve je spremno da ide u ESM program za Grčku sa ozbiljnim reformama i finansijskom podrškom - rekao je Tusk, prenela je agencija AFP.

On je kazao da je Grčkoj odobren novi paket pomoći od oko 86 milijardi evra, ali pod strogim uslovima, koji uključuju paket mera štednje koji grčki parlament mora da usvoji do srede.

- Ovo je šansa da se Grčka, uz pomoć evropskih partnera, vrati na put privrednog oporavka i rasta - rekao je Tusk.

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je, vidno umoran, poručio novinarima da neće biti biti "Greksita", odnosno izbacivanja Grčke iz evrozone.

- Veoma sam zadovoljan, rekao je on i dodao da je jutrošnji dogovor "tipično evropsko kompromisno rešenje".

Predsednik evrogrupe, holandski ministar finansija Jeren Dajslblom, je istakao da je "problem poverenja" u namere grčke vlade da sprovede paket reformi konačno prevaziđen.

On je objasnio da je Grčka pristala na ključni zahtev poverilaca da sredstva dobijena privatizacijom prebaci u poseban fond u Luksemburgu kako bi se obezbedilo da se ona troše na otplatu dugova, a ne na plate i penzije.

Ovo je, uz zahtev da trošenje novca iz paketa pomoći kontroliše Međunarodni monetarni fond, a ne grčka vlada, bio glavni kamen spoticanja sinoćne maratonske sesije.

Holandski ministar je objasnio da će sporazum stupiti na snagu krajem sedmice, nakon što ga usvoje parlamenti Grčke i njenih evropskih partnera.

Premijer Luksemburga Betel napisao je na svom Tviter nalogu: "Nakon 17 sati pregovaranja, blizu smo postizanju sporazuma. Evropa je snažna."

Kako javlja Bi-Bi-Si (BBC), postignut je kompromis, ali detalji za sada nisu poznati.

Jedan grčki izvor kazao je kako su zahtevi eurozone "jako loši", a drugi izvor ocenio je kako su zahtevi kreirani kako bi "ponizili premijera Ciprasa i levičarsku Sirizu".

BBC saznaje da je na kraju usvojen dokument na četiri stranice u kome su sledeći zahtevi:

- Grčki parlament reforme mora da prihvatiti do srede 15. jula

- Mora biti reformisan penzioni sistem i mora da se liberalizuje tržište

- Kreditori treba da imaju potpuni uvid u nacrte zakona.

- Ostaje moguć transfer 50 milijardi evra vredne grčke imovine za eventualu privatizaciju. Ostaje i mogućnost pregovora oko izlaska iz evrozone s mogućim restrukturiranjem duga, ukoliko spasavanje finansija ne bude dogovoreno.

Bez novog paketa pomoći grčke banke mogle bi bankrotirati, a zemlja napustiti euro.